Termalna Banja Ana
Termalna Banja Ana (Anna fürdő) se nalazi na Bulevaru Tisa Lajoša (Tisza Lajos körút), koja je izgrađena po projektima Antala Štajnharda i Adolfa Langa1896 godine.
https://www.flixbus.rs/autobus/segedin
Bioskop Belvárosi Mozi
Zgrada bioskopa izgrađena je 1920. godine u art deko stilu, na osnovu nacrta arhitekte Endrea ...
Znamenitosti Segedina u znaku secesije
Segedin današnji izgled odredjuje izgradnja grada posle poplave 1879. godine koja je u znaku secesije i tako se desilo da je Segedin postao grad palata.Veliko gradjanske luksuzne palate za rentiranjeotkrivaju svoje unutrašnje čari, kovane ograde stepeništa, originalne keremike i farbana stakla prozora.
Segedinske Božićne nedelje
Centar grada Segedina i ove godine nosi svečanu odeću. Centralna lokacija svečanih priprema biće Dom ter, ali će, naravno, ceo grad zasijati božićnim ukrasima, a biće i džinovskih irvasa i saonica Deda Mraza.
Interaktivna kuća znanja prirode
Koliko nogu ima stonoga? Koliko vrsta sokola ima u Mađarskoj? Kako izgleda antimonit? U zgradi pedagoške akademije Univerziteta „Juhász Gyula” u Segedinu nalazi se zbirka eksponata prirodnih nauka.
Zbirka minerala Koch Sándor
Zbirka je nazvana po strastvenom istraživaču minerala, profesoru i rukovodiocu odseka za mineorologiju i petrografiju segedinskog univerziteta, Šandor Kohu (Koch Sándor).
Reka Tisa
Tisa (Tisza) je najduža reka Mađarske, izvire podno Istočnih Karpata, teče kroz istočni deo zemlje a u Dunav se uliva u Srbiji.
KUPALIŠTE NAPFÉNYFÜRDŐ AQUAPOLIS
Vodeni grad za sva godišnje doba je na 4400 kv metara i čeka goste sa najdužim toboganom u zatvorenom prostoru koja funkcioniše preko cele godine.
Reformatorska palata
Trospratna palata na Trgu Kalvin, zahvaljujući lokaciji značajnoj za izgled grada, neobičnom izgledu fasade i neuobičajenom prostornom postavkom, nesumnjivo privlači pažnju. Izgrađena je na petougaonoj parceli, a krila građevine obuhvataju u sredini mali trg, odnosno zatvoreno dvorište.
Trg Dugonič (Dugonics tér)
Trg su nazvali po učitelju svešteniku Andrašu Dugoniču autoru romana (Etelka 1788 ). U obnovi matematičkog jezika je tvorac više izraza.
