Čudo cvetanja Tise – Život za jedan dan
Jednodnevke, kratkotrajni insekti koji se masovno pojavljuju radi parenja, poznate su još iz antičkog doba. Aristotel ih je zvao ephemeron – „oni koji žive jedan dan“. U Mađarskoj, Marsili je prvi pisano zabeležio pojavu cvetanja Tise.
Tiska jednodnevka (Palingenia longicauda) je najveća vrsta u Evropi. Telo joj je dugo 2,5–3,8 cm, a sa belim repnim vlaknima do 12 cm. Ima dva para prozirnih, svetlosmeđih krila. Ženke su veće, brže lete, ali imaju kraća repna vlakna.
Jedna ženka polaže 7.000–8.000 jaja na površinu vode. Ona tonu na dno gde larve žive tri godine u mulju, hraneći se organskim ostacima i linjajući se oko 20 puta. Rast im zavisi od temperature vode.
Kad sazru, nastaje masovno rojenje – po toplom, mirnom vremenu. Mužjaci se najpre pojavljuju kao subimago, zatim se presvlače i pare. Ženke se pojavljuju malo kasnije, odmah kao imago. Ne hrane se, već odmah traže partnera.
Rojenje ima tri faze: predrojenje (stotine jedinki), glavno rojenje (milioni), i postrojenje (nekoliko desetina). Dešava se od 18 do 21 časova.
Osim što je vizuelno impresivno, ima i veliki ekološki značaj – služi kao hrana ribama, pticama i žabama. Larve svojim kopanjem stvaraju staništa i za druge vrste.
Nažalost, vrsta je nestala iz zapadne Evrope početkom 20. veka, a opala i u srednjoj Evropi. Danas se masovno javlja samo u Tisi. Uzrok su klimatske promene, regulacije reka, veštačke obale i zagađenje.
Ha szeretnél még más nyelvre fordítást (pl. román, szlovák, angol nyelvjárások, stb.) vagy más hosszúságú/stílusú változatot, szívesen segítek.