Crna kuća
Posle „Velike poplave” 1879. Godine, segedinci su se zavetovali na izgradnju velelepne katoličke crkve.
Muzeji i izložbe
Muzej paprike
Da li ste znali da su Indijanci koristili ljute paprike kao suzavac i kao oblik kazne? reč „paprika“ potiče iz oblasti Segedina i poznata je širom sveta? koja je razlika…
Segedinski vojni park
U Segedinu su već od vremena Marije Terezije bile prisutne vojne jedinice i garnizoni, ali danas ne postoji ni jedna aktivna jedinica.
Sarmatski Arheološki Park
Područje parka okruženo je opkopom i palisadnim zidom od pruća, dok se na ulazu nalazi drvena kula na tri sprata, sa koje se može sagledati čitava teritorija kompleksa. Posetioce parka…
Interaktivna kuća znanja prirode
Da li biste želeli da izbliza upoznate fascinantan svet prirode?
Put Katalin Kariko do Nobelove nagrade i dalje – stalna postavka
Nobelova portretna ploča koja predstavlja Nobelovu nagradu Katalin Kariko može se videti u stalnoj postavci u izložbenom prostoru Studijskog i informativnog centra Atile Jožefa SZTE. Kao što je poznato, Katalin…
Spomen soba Alberta Sent Đerđija
Biohemičar Albert Sent Đerđi (Szent-Györgyi Albert; 1893-1986) istraživanja započeta u Kembridžu i Groningenu nastavio je na Segedinskom univerzitetu, kao rukovodilac odseka za medincinsku hemiju.
Zbirka minerala Koch Sándor
Zbirka je nazvana po strastvenom istraživaču minerala, profesoru i rukovodiocu odseka za mineorologiju i petrografiju segedinskog univerziteta, Šandor Kohu (Koch Sándor).
Posetilački centar Doma u Segedinu
Kao nominovani za nagradu „Muzej godine 2020“, Posetilački centar Segedinskog Doma nudi brojne turističke atrakcije svojim posetiocima. Među stalnim programima preporučuje se vidikovac zapadnog tornja Doma. Nakon savladavanja 302 stepenika,…
Palata Rek
Arhitekta Ede Madjar (Magyar Ede) u svojoj 30 godini 1907 godine je sagradio najbolji primer stila madjarske secesije Rek palatu ( Reök palota ) Investitor je bio hidroinžinjer Ivan Rek (Reök Iván) bratić slikara Mihalja Munkačija( Munkácsy Mihály ).
Etno-kuća Dorozsmai i kuća velikog gazde
Među znamenitostima Segedina nalaze se i Dorozsmai etno-kuća i kuća velikog gazde. U Segedinu-Kiskundorozsmi postoji mesto gde možete u originalnom ambijentu, kroz široka vrata, upoznati narodnu i „građansku“ materijalnu i…
Vodoprivredno istorijsko spomen mesto
Izložbe u zatvorenom prostoru:Stalna postavka Segedinske velike poplave 1879. godineVodoprivredne maketeMakete tvrdjavaPredmetna ostavština Izložbe na otvorenom: Tu se mogu pogledati kuću čuvara brane sa sporednim zgradama (radnički smeštaj, magacin, štala,…
Franjevački vizitorski centar
Ovo je drugi najveći verski kompleks u Mađarskoj koji je u originalnoj funkciji.
Donjogradska Etno Kuća
Seljačka kuća u ulici Nyíl je izgrađena odmah posle „Velike polave” 1880. godine, tako je ta kuća jedna od najstarijih seljačkih kuća u Donjem gradu.
Observatorijum
Fondacija Segedinska observatorija pre više od 20 godina je izgradila observatorijum u Novom Segedinu.
Kass Galéria
Izložbeni prostor predstavlja izbor grafičkih radova inspirisanih muzikom i književnošću autora Kass János. Kroz prikazane grafičke cikluse posetioci mogu da steknu uvid u umetnikov jedinstveni duhovni i vizuelni svet, u…
Mineraloška zbirka Koča Šandora
Zbirka je dobila ime po strastvenom istraživaču mineralogije, profesoru Sándoru Kochu, nekadašnjem rukovodiocu Instituta za mineralogiju i petrologiju Univerziteta u Segedinu. Sastoji se iz dva glavna dela. U 15 vitrina…
Muzej Móra Ferenc
Najimpozantnija zgrad u Segedinu, izgradjena 1896. godine u neoklasicističkom stilu u talasu izgradnji za godišnjicu millenijuma jeste Palata kulture.
Agora Albert Sent Đerđi
Centar koji je otvoren 2012 godine ima zadatak da na razumljiv način prikaže naučne rezultate regije i da skrene deci i omladini pažnju prema prirodnim naukama.
Galerija Kiss Kunszt
Galerija Kiss Kunszt nalazi se u centru Segedina, u neposrednoj blizini banje Ana, na svega nekoliko minuta hoda od Trga Sečenji. Galerija Kiss Kunszt nije savremena umetnička galerija u uobičajenom…
Muzej Tvrđave
Segedinsku tvrdjavu su izgradili u drugoj polovini 13.veka, najverovatnije sa velikim proširenjem već postojećeg utvrdjenja.