Beregi kuća je jedan od bisera slike grada satkane od niza reprezentativnih palata, ona je prvenstveno odličan primer spoja arhitekture od fasadne opeke sa elemenatima secesije.

Današnja gradska kuća je treći objekat na istom mestu i sa identičnom funkcijom.

„Kuća u obliku pegle“ je svoje ime dobila zahvaljujući neobičnom obliku.

Elegantna i umerena primena detalja na lučnim atikama fasade, na fasadnoj opeci i ukrasima u vidu trake dvospratni objekat kasne secesije čini vrednim pažnje.

Plavo-narandžastim majolikama ukrašena Deutsch palata je izgradjena po projektima arhitekte Mihalja Erdeljia (Erdélyi Mihály) izmedju 1900-1902 godine.

Iz ruševina je ponikla jedna od najlepših zgrada u eklelktično-neobaroknom stilu, u kojoj je 1883. godine otvoreno pozorište.

„Voli bližnjega svoga“, ova biblijska zapovest na madjarskom i na hebrejskom jeziku stoji na triumfalnoj kapiji nove sinagoge, sagrađene 1903. godine.

Podignuta u čast Snežne bogorodice, ova franjevačka crkva sa manastirom je veoma cenjen Segedinski istorijski spomenik.

Za 130 godina od osnivanja, kolekcija biblioteke je značajno porasla, prelazeći milion dokumenata.

Trospratna palata na Trgu Kalvin, zahvaljujući lokaciji značajnoj za izgled grada, neobičnom izgledu fasade i neuobičajenom prostornom postavkom, nesumnjivo privlači pažnju. Izgrađena je na petougaonoj parceli, a krila građevine obuhvataju u sredini mali trg, odnosno zatvoreno dvorište.

Na trgu Lehner, primer porodične kuće dva profesora Više tehničke škole pokazuje da je novi duh secesijskog stila plodno uticao na period rane industrijalizacije.

Seljačka kuća u ulici Nyíl je izgrađena odmah posle „Velike polave” 1880. godine, tako je ta kuća jedna od najstarijih seljačkih kuća u Donjem gradu.

Po ukrasu na tornju nazvana je Petlova crkva, koja je sagradjena na osnovu projekta Fridješa Šuleka (Schulek Frigyes).

Na trgu Dóm stoji najstarija gradjevina Segedina, Dimitrijeva crkva, podignuta u čast mučeniku Solunskom Svetom Dimitriju koji je živeo u 4. Veku. Segedinci je pominju samo kao Dimtrijev toranj.

Zgrada na uglu ulice naglašeno uobličava sliku grada i predstavlja segedinsko remek delo pozne secesije. Njeno neobuzdano dinamično pročelje je plod graditeljske mašte s namerom da se udalji od secesije…

Zgrada bioskopa izgrađena je 1920. godine u art deko stilu, na osnovu nacrta arhitekte Endrea Šebešćena (Sebestyén Endre).

Obrazovni i konferencijski centar na šest nivoa i 25000 kvm. Univerziteta u Segedinu otvoren je 2004. godine i stoji u službi obrazovanja i širenju znanja.

Nakon Velike poplave (1879), koja je uništila grad, stanovnici Segedina su se zakleli da će izgraditi veličanstvenu katoličku crkvu. Posle dugog perioda planiranja i brojnih rasprava, gradnja je započela tek…

Jevrejsko groblje u Segedinu je posebno mesto za Jevreje koji ovde žive i žive. Njena istorija, nadgrobni spomenici i spomenici veoma dobro odražavaju kulturu, prošlost, sadašnjost i sudbinu zajednice od…

Arhitekta Ede Madjar (Magyar Ede) u svojoj 30 godini 1907 godine je sagradio najbolji primer stila madjarske secesije Rek palatu ( Reök palota ) Investitor je bio hidroinžinjer Ivan Rek (Reök Iván) bratić slikara Mihalja Munkačija( Munkácsy Mihály ).

Obnovljeni objekat, razigranom fasadom, nestašnom dinamikom i asimetrijom, primer je jedinstvene atmosfere geometrijske secesije.

Segedinska palata je veća, izazovnije izrade, a ipak je skromnija od svog subotičkog para, ne dostiže njena izuzetna stilska obeležja, niti razrađenost detalja. Objekat je upadljiv i impozantan.

Posle preseljenja Klužkog Univerziteta 1922. godine, grad je poklonio 22 hektara zemljišta za formiranje botaničke bašte „Arboretum”.

Na trgu Svetog Ištvana (Szent István tér) posetioce čeka poseban spomenik industrijske baštine, prvi vodotoranj od armiranog betona u državi.

Na današnjem izgledu Šafer palate se vidi šta je zapravo izgubila slika grada Segedina kada su dvadesetih godina prošlog veka vlasnici zgrade, pozivajući se na skupo održavanje objekta, gotovo u…

Delo braće Lipovski (Lipovszky) Henrrika i Jožefa  izgradjena izmedju 1837-43 godine i dan danas  spomenik kulture u veoma dobrom stanju.Sinagoga srazmernih dimenzija jedan  od najlepših spomenika kullture u  klasičističkom stilu….

Danas niko ne bi pomislio da je ova neugledna, dosadna najamna palata nekada bila jedna od najznačajnijih ostvarenja secesije u Segedinu.

Pravoslavna crka se nalazi na severnom delu trga Dóm, blizu obale Tise.

Jedna od najzanačajnijih zgrada na kružnom bulevaru Lajoša Tise (Tisza Lajos körút) i ujedno i najveća seceisonistička zgrada pod zaštitom države, koja je u Segedinu izgradjena od 1912. do 1913. godine po nacrtima Rajhel Jene Ferenca (Raichl Jenő Ferenc).

Na južnoj strani trga Svetog Stefana (Szent István tér) nalazi se zgrada na 4 sprata, građena u secesionističkom stilu, po nalogu poštanskog činovnika Jožefa Morica (Móricz József).

Zgrada na uglu ulice naglašeno uobličava sliku grada i predstavlja segedinsko remek delo pozne secesije. Njeno neobuzdano dinamično pročelje je plod graditeljske mašte s namerom da se udalji od secesije i trezvenom uviđanju projektanta da mora da se vrati eklektici.

Ovo izuzetno ostvarenje, delo časovničara Ferenca Čurija (Csúry Ferenc), prvi put se oglasilo 1936. godine povodom Segedinskih letnjih igara.