Dovoljno je osetiti. udisati prijatan miris na obali Tise, krajem prve nedelje septembra, i znaćemo da je počeo međunarodni potiski festival ribe.
U nekadašnjim ostacima Vodene kule, smešten je ogroman kazan od 5000 hiljada litara, u kojem se krčka, čuvena Segedinska riblja čorba, kuvana od više vrsta plemenite ribe. Primamljiv miris, budi apetit gomile turista, koji šetaju obalom reke. U ovaj specijalitet , veštica spuštajući se sa neba, donosi sjajnu, mlevenu, crvenu papriku, tradicionalno se dodaje i crni luk iz Makoa, a so iz Transilvanije. Višestotina hiljada gostiju , sa zadovoljstvom degustira ukusno jelo, od ribe upecane u Belom jezeru i Tisi, koje se služi na stolovima poređanim duž obale.
To je svečanost na segedinski način, da se sačuva tradicija, i druženje sa prijateljima, porodicom i poznanicima. Samo ribe ne slave, jer je velika količina njih, završilo u tanjirima.Nisu samo profesionalni kuvarii i amateri marljivi na toj obali.Na subotnji dan festivala. Oko kotlića su angažovani i kolege sa posla, grupa prijatelja, porodice, i razne zajednice, pošto se u okviru festivala dodeljuje i pojedinačna zahvalnica (pohvalnica) za sistematično kuvanje, i pečenje ribe.
Da bi učesnici dobili, il zaslužili ovu titulu. preko sedam godina treba da peku i kuvaju ribu.Prve godine svaki kotlić dobije povelju po zasluzi, pa onaj koji prođe sve stepene, a to su: bakarni, bronzani, srebrni, zlatni i dijamantski kotlić, dobije titulu „večnog kuvara ribe“.Zbog svega ovoga vredi prošetati pored obale Tise i uživati u mirisima i dobrom ukusu specijaliteta, uz poslednje zrake sunca odlazećeg leta.“Ispod Segedinskog mosta, devojke peku ribe….“
