Arhitektonsko nasleđe 29 results
  • REÖK

    Arhitekta Ede Madjar (Magyar Ede) u svojoj 30 godini 1907 godine je sagradio najbolji primer stila madjarske secesije Rek palatu ( Reök palota ) Investitor je bio hidroinžinjer Ivan Rek (Reök Iván) bratić slikara Mihalja Munkačija( Munkácsy Mihály ).
  • Dimitrijev toranj

    Na trgu Dóm stoji najstarija gradjevina Segedina, Dimitrijeva crkva, podignuta u čast mučeniku Solunskom Svetom Dimitriju koji je živeo u 4. Veku. Segedinci je pominju samo kao Dimtrijev toranj.
  • Obrazovno informativni centar József Attila

    Obrazovni i konferencijski centar na šest nivoa i 25000 kvm. Univerziteta u Segedinu otvoren je 2004. godine i stoji u službi obrazovanja i širenju znanja.
  • Goldšmitova (Goldschmidt) palata

    Danas niko ne bi pomislio da je ova neugledna, dosadna najamna palata nekada bila jedna od najznačajnijih ostvarenja secesije u Segedinu.
  • Bioskop Belvárosi Mozi

    Zgrada bioskopa izgrađena je 1920. godine u art deko stilu, na osnovu nacrta arhitekte Endrea ...
  • Stara sinagoga

    Delo braće Lipovski (Lipovszky) Henrrika i Jožefa  izgradjena izmedju 1837-43 godine i dan ...
  • Zavetna crkva

      Nakon Velike poplave (1879) segedinci su se zakleli da će izgraditi grandioznu katoličku ...
  • Ungar-Majerova (Ungár-Mayer) palata

    Zgrada na uglu ulice naglašeno uobličava sliku grada i predstavlja segedinsko remek delo pozne secesije. Njeno neobuzdano dinamično pročelje je plod graditeljske mašte s namerom da se udalji od secesije i trezvenom uviđanju projektanta da mora da se vrati eklektici.
  • Gradska kuća

    Današnja gradska kuća je treći objekat na istom mestu i sa identičnom funkcijom.
  • Marerova (Márer) kuća

    Obnovljeni objekat, razigranom fasadom, nestašnom dinamikom i asimetrijom, primer je jedinstvene atmosfere geometrijske secesije.
  • Biblioteka Šomođi

    Karolj Šomođi (Somogyi Károly), kanon iz Estergoma, želeo je da u poplavi uništenom gradu da doprinos duhovnoj obnovi.
  • Muzički sat

    Ovo izuzetno ostvarenje, delo časovničara Ferenca Čurija (Csúry Ferenc), prvi put se oglasilo 1936. godine povodom Segedinskih letnjih igara.