Zgrada na uglu ulice naglašeno uobličava sliku grada i predstavlja segedinsko remek delo pozne secesije. Njeno neobuzdano dinamično pročelje je plod graditeljske mašte s namerom da se udalji od secesije […]

Zgrada na uglu ulice naglašeno uobličava sliku grada i predstavlja segedinsko remek delo pozne secesije. Njeno neobuzdano dinamično pročelje je plod graditeljske mašte s namerom da se udalji od secesije i trezvenom uviđanju projektanta da mora da se vrati eklektici.

Delo braće Lipovski (Lipovszky) Henrrika i Jožefa  izgradjena izmedju 1837-43 godine i dan danas  spomenik kulture u veoma dobrom stanju.Sinagoga srazmernih dimenzija jedan  od najlepših spomenika kullture u  klasičističkom stilu. […]

Arhitekta Ede Madjar (Magyar Ede) u svojoj 30 godini 1907 godine je sagradio najbolji primer stila madjarske secesije Rek palatu ( Reök palota ) Investitor je bio hidroinžinjer Ivan Rek (Reök Iván) bratić slikara Mihalja Munkačija( Munkácsy Mihály ).

Elegantna i umerena primena detalja na lučnim atikama fasade, na fasadnoj opeci i ukrasima u vidu trake dvospratni objekat kasne secesije čini vrednim pažnje.

Segedinska palata je veća, izazovnije izrade, a ipak je skromnija od svog subotičkog para, ne dostiže njena izuzetna stilska obeležja, niti razrađenost detalja. Objekat je upadljiv i impozantan.

Danas niko ne bi pomislio da je ova neugledna, dosadna najamna palata nekada bila jedna od najznačajnijih ostvarenja secesije u Segedinu.

Na današnjem izgledu Šafer palate se vidi šta je zapravo izgubila slika grada Segedina kada su dvadesetih godina prošlog veka vlasnici zgrade, pozivajući se na skupo održavanje objekta, gotovo u […]

Na trgu Lehner, primer porodične kuće dva profesora Više tehničke škole pokazuje da je novi duh secesijskog stila plodno uticao na period rane industrijalizacije.

Trospratna palata na Trgu Kalvin, zahvaljujući lokaciji značajnoj za izgled grada, neobičnom izgledu fasade i neuobičajenom prostornom postavkom, nesumnjivo privlači pažnju. Izgrađena je na petougaonoj parceli, a krila građevine obuhvataju u sredini mali trg, odnosno zatvoreno dvorište.

Obnovljeni objekat, razigranom fasadom, nestašnom dinamikom i asimetrijom, primer je jedinstvene atmosfere geometrijske secesije.

„Kuća u obliku pegle“ je svoje ime dobila zahvaljujući neobičnom obliku.

Beregi kuća je jedan od bisera slike grada satkane od niza reprezentativnih palata, ona je prvenstveno odličan primer spoja arhitekture od fasadne opeke sa elemenatima secesije.

  Nakon Velike poplave (1879) segedinci su se zakleli da će izgraditi grandioznu katoličku crkvu. Nakon dugog planiranja i mnogobrojnih rasprava tek 1913. godine su radovi započeti. Planove Friđeša Šuleka […]

Zgrada bioskopa izgrađena je 1920. godine u art deko stilu, na osnovu nacrta arhitekte Endrea Šebešćena (Sebestyén Endre). Zgrada je zaštićeni spomenik kulture, 2019. godine je u potpunosti obnovljena, od […]

Ovo izuzetno ostvarenje, delo časovničara Ferenca Čurija (Csúry Ferenc), prvi put se oglasilo 1936. godine povodom Segedinskih letnjih igara.

Obrazovni i konferencijski centar na šest nivoa i 25000 kvm. Univerziteta u Segedinu otvoren je 2004. godine i stoji u službi obrazovanja i širenju znanja.

Podignuta u čast Snežne bogorodice, ova franjevačka crkva sa manastirom je veoma cenjen Segedinski istorijski spomenik.

„Voli bližnjega svoga“, ova biblijska zapovest na madjarskom i na hebrejskom jeziku stoji na triumfalnoj kapiji nove sinagoge, sagrađene 1903. godine.

Jedna od najzanačajnijih zgrada na kružnom bulevaru Lajoša Tise (Tisza Lajos körút) i ujedno i najveća seceisonistička zgrada pod zaštitom države, koja je u Segedinu izgradjena od 1912. do 1913. godine po nacrtima Rajhel Jene Ferenca (Raichl Jenő Ferenc).

Plavo-narandžastim majolikama ukrašena Deutsch palata je izgradjena po projektima arhitekte Mihalja Erdeljia (Erdélyi Mihály) izmedju 1900-1902 godine.

Na južnoj strani trga Svetog Stefana (Szent István tér) nalazi se zgrada na 4 sprata, građena u secesionističkom stilu, po nalogu poštanskog činovnika Jožefa Morica (Móricz József).

Pravoslavna crka se nalazi na severnom delu trga Dóm, blizu obale Tise.

Na trgu Dóm stoji najstarija gradjevina Segedina, Dimitrijeva crkva, podignuta u čast mučeniku Solunskom Svetom Dimitriju koji je živeo u 4. Veku. Segedinci je pominju samo kao Dimtrijev toranj.

Iz ruševina je ponikla jedna od najlepših zgrada u eklelktično-neobaroknom stilu, u kojoj je 1883. godine otvoreno pozorište.

Po ukrasu na tornju nazvana je Petlova crkva, koja je sagradjena na osnovu projekta Fridješa Šuleka (Schulek Frigyes).

Današnja gradska kuća je treći objekat na istom mestu i sa identičnom funkcijom.

Karolj Šomođi (Somogyi Károly), kanon iz Estergoma, želeo je da u poplavi uništenom gradu da doprinos duhovnoj obnovi.

Na trgu Svetog Ištvana (Szent István tér) posetioce čeka poseban spomenik industrijske baštine, prvi vodotoranj od armiranog betona u državi.