Nobelova portretna ploča koja predstavlja Nobelovu nagradu Katalin Kariko može se videti u stalnoj postavci u izložbenom prostoru Studijskog i informativnog centra Atile Jožefa SZTE. Kao što je poznato, Katalin […]

Zgrada na uglu ulice naglašeno uobličava sliku grada i predstavlja segedinsko remek delo pozne secesije. Njeno neobuzdano dinamično pročelje je plod graditeljske mašte s namerom da se udalji od secesije […]

Zgrada na uglu ulice naglašeno uobličava sliku grada i predstavlja segedinsko remek delo pozne secesije. Njeno neobuzdano dinamično pročelje je plod graditeljske mašte s namerom da se udalji od secesije i trezvenom uviđanju projektanta da mora da se vrati eklektici.

Delo braće Lipovski (Lipovszky) Henrrika i Jožefa  izgradjena izmedju 1837-43 godine i dan danas  spomenik kulture u veoma dobrom stanju.Sinagoga srazmernih dimenzija jedan  od najlepših spomenika kullture u  klasičističkom stilu. […]

Jedno od najatraktivniji deo obnovljenog  centra grada je Trg Svetog Stefana čija potpuna rekonstrukcija završena 2006. godine.

Trg su nazvali po projektantu sklopa zgrada na trgu Dom prvom značajnom mađarskom prostornoj arhitekti ko je biskupsku palatu, baštu univerziteta projektovao na tradicionalnim osnovama u modernom duhu.

Na trgu sa rušenjem stare fontane napravljena je nova fontana sa promenjivom slikom vode. U sredini bazena postavljena skluptura Andraša Lapiša (Lapis András ) sa naslovom „Muža Segedina”.

Između niskih zgrada veliki travnjak a u sredini grčkokatolička kapela Svete Rozalije koja je svedok istorije Segedina jer je više puta premeštena i ponovo građena, i posle zaraze kuge premeštena u deo grada Palánk (Palank).

Od nekadašnjeg zavoja Mureša, koji je razdvojen tokom kontrole reke 1860. godine, formirao je vosak dužine više od 4 km, širine 10-15 m.

Početkom XX veka na trgu Roosevelt (Ruzvelt  je bila pijaca Makai od koje posle tridesetih godina napravljen park. Kasnije na sredini trga napravljen bazen od koje je 1966. godine pretvoreno u  fontanu.

Tisa (Tisza) je najduža reka Mađarske, izvire podno Istočnih Karpata, teče kroz istočni deo zemlje a u Dunav se uliva u Srbiji.

Ede Mađar (Osadski Ede) istaknuti predstavnik Segedinske secesijske arhitekture. Završio je Višu Državnu Gradjevinsku Školu u Budimpešti.

Trg Indóház je jedan od kapija Segedina jer većina koja stiže vozom u grad oni prolaze  kroz tu kapiju.

Segedin je bio jedan od  omiljenih  gradova  Kralja Matijasa  Korvina. Odavde je krenula vojska Svetog  Jovana Kapistrana 1456. godine u pomoć ocu  Sibinjanin Janku u borbi protiv turaka za oslobođenje  Beograda.

Sa bulevara  József Attila se skreće trg  Svetog Đorđa koji je ime dobio po jednoj staroj crkvi.

Kamp i apartman Szeged Beach čeka svoje goste od proleća do jeseni. Svojom jedinstvenom lokacijom jedan je od najlepše lociranih kampova u zemlji, direktno na obali Tise, na 5 minuta […]

Izložbe u zatvorenom prostoru: Obaveštavamo zainteresovane da su izložbe privremeno zatvorene usled renovacije. Stalna postavka Segedinske velike poplave 1879. godine Vodoprivredne makete Makete tvrdjava  Predmetna ostavština Izložbe na otvorenom: Tu […]

Arhitekta Ede Madjar (Magyar Ede) u svojoj 30 godini 1907 godine je sagradio najbolji primer stila madjarske secesije Rek palatu ( Reök palota ) Investitor je bio hidroinžinjer Ivan Rek (Reök Iván) bratić slikara Mihalja Munkačija( Munkácsy Mihály ).

Elegantna i umerena primena detalja na lučnim atikama fasade, na fasadnoj opeci i ukrasima u vidu trake dvospratni objekat kasne secesije čini vrednim pažnje.

Segedinska palata je veća, izazovnije izrade, a ipak je skromnija od svog subotičkog para, ne dostiže njena izuzetna stilska obeležja, niti razrađenost detalja. Objekat je upadljiv i impozantan.

Danas niko ne bi pomislio da je ova neugledna, dosadna najamna palata nekada bila jedna od najznačajnijih ostvarenja secesije u Segedinu.

Na današnjem izgledu Šafer palate se vidi šta je zapravo izgubila slika grada Segedina kada su dvadesetih godina prošlog veka vlasnici zgrade, pozivajući se na skupo održavanje objekta, gotovo u […]

Na trgu Lehner, primer porodične kuće dva profesora Više tehničke škole pokazuje da je novi duh secesijskog stila plodno uticao na period rane industrijalizacije.

Trospratna palata na Trgu Kalvin, zahvaljujući lokaciji značajnoj za izgled grada, neobičnom izgledu fasade i neuobičajenom prostornom postavkom, nesumnjivo privlači pažnju. Izgrađena je na petougaonoj parceli, a krila građevine obuhvataju u sredini mali trg, odnosno zatvoreno dvorište.

Obnovljeni objekat, razigranom fasadom, nestašnom dinamikom i asimetrijom, primer je jedinstvene atmosfere geometrijske secesije.

„Kuća u obliku pegle“ je svoje ime dobila zahvaljujući neobičnom obliku.

Beregi kuća je jedan od bisera slike grada satkane od niza reprezentativnih palata, ona je prvenstveno odličan primer spoja arhitekture od fasadne opeke sa elemenatima secesije.

  Nakon Velike poplave (1879) segedinci su se zakleli da će izgraditi grandioznu katoličku crkvu. Nakon dugog planiranja i mnogobrojnih rasprava tek 1913. godine su radovi započeti. Planove Friđeša Šuleka […]

Zgrada bioskopa izgrađena je 1920. godine u art deko stilu, na osnovu nacrta arhitekte Endrea Šebešćena (Sebestyén Endre). Zgrada je zaštićeni spomenik kulture, 2019. godine je u potpunosti obnovljena, od […]

Na sredini trga nepravilnog oblika je statua konjanika II. Ferenca Rakocija a na psotolju sa natpisom slogenom oslobodilačke borbe pod njegovim vodjstvom (Cum Deo pro Patria et Libertate).

Zapadne zidine tvrđave koja je sagrađena u 13. veku su se pružile preko današnjeg trga Sečenji a prostor ispred njih je bio prostor za obuku vojske čuvara tvrđave i glavne pijace.

Trg su nazvali po učitelju svešteniku Andrašu Dugoniču autoru romana (Etelka 1788 ). U obnovi matematičkog jezika je tvorac više izraza.

Renoviranje ulice Karas i trga Klauzal 2004.godine je nagrađena sa Evropskom Nostra nagradom za očuvanje građevinske baštine.

Termalna Banja Ana (Anna fürdő) se nalazi na Bulevaru Tisa Lajoša (Tisza Lajos körút), koja je izgrađena po projektima Antala Štajnharda i Adolfa Langa1896 godine.

Vodeni grad za sva godišnje doba je na 4400 kv metara i čeka goste sa najdužim toboganom u zatvorenom prostoru koja funkcioniše preko cele godine.

U novom segedinu na svega 10 minuta hoda od centra grada.

Trg identičnih dimenzijama sa trgom Svetog Marka u Veneciji od 12000 kv metara izgradjena izmedju 1928-1930 godine po projektu Bele Reriha koja se graniči sa elegantnim zgradama čistog severo evropskog stila.

Od nekadašnje krivine reke Mureš sa regulisanjem vodotoka 1860. godine odvojen je „Mrtvi Mureš” u dužini od 4 km i širine 10-15 metara.

Najveći park segedina na 15 hektara u Novom Segedinu i liniji mosta Belvárosi. Nekada zaputen prostor sa divljim rastinjem su 1858. godine preuredili carski oficir i pukovnik talijanskog odreda baron Vilmoš Rajtzenštajn i njegovi vojnici.

Iza muzeja su vidljivi ostaci kapije tvrdjave iz doba Marije Terezije Osnova se nalazi na nivou od pre „Velike poplave” i sa nasipom podignut nivo tla za 1,5 metar.

Posle preseljenja Klužkog Univerziteta 1922. godine, grad je poklonio 22 hektara zemljišta za formiranje botaničke bašte „Arboretum”.

Zbirka je nazvana po strastvenom istraživaču minerala, profesoru i rukovodiocu odseka za mineorologiju i petrografiju segedinskog univerziteta, Šandor Kohu (Koch Sándor).

Centar koji je otvoren 2012 godine ima zadatak da na razumljiv način prikaže naučne rezultate regije i da skrene deci i omladini pažnju prema prirodnim naukama.

Seljačka kuća u ulici Nyíl je izgrađena odmah posle „Velike polave” 1880. godine, tako je ta kuća jedna od najstarijih seljačkih kuća u Donjem gradu.

U Segedinu su već od vremena Marije Terezije bile prisutne vojne jedinice i garnizoni, ali danas ne postoji ni jedna aktivna jedinica.

Ovo je drugi najveći verski kompleks u Mađarskoj koji je u originalnoj funkciji.

Segedinsku tvrdjavu su izgradili u drugoj polovini 13.veka, najverovatnije sa velikim proširenjem već postojećeg utvrdjenja.

Najimpozantnija zgrad u Segedinu, izgradjena 1896. godine u neoklasicističkom stilu u talasu izgradnji za godišnjicu millenijuma jeste Palata kulture.

Fondacija Segedinska observatorija pre više od 20 godina je izgradila observatorijum u Novom Segedinu.

Koliko nogu ima stonoga? Koliko vrsta sokola ima u Mađarskoj? Kako izgleda antimonit? U zgradi pedagoške akademije Univerziteta „Juhász Gyula” u Segedinu nalazi se zbirka eksponata prirodnih nauka.