Ovo je drugi najveći verski kompleks u Mađarskoj koji je u originalnoj funkciji.

Da li biste želeli da izbliza upoznate fascinantan svet prirode?

Plavo-narandžastim majolikama ukrašena Deutsch palata je izgradjena po projektima arhitekte Mihalja Erdeljia (Erdélyi Mihály) izmedju 1900-1902 godine.

Sa bulevara  József Attila se skreće trg  Svetog Đorđa koji je ime dobio po jednoj staroj crkvi.

Među znamenitostima Segedina nalaze se i Dorozsmai etno-kuća i kuća velikog gazde. U Segedinu-Kiskundorozsmi postoji mesto gde možete u originalnom ambijentu, kroz široka vrata, upoznati narodnu i „građansku“ materijalnu i…

Na trgu Dóm stoji najstarija gradjevina Segedina, Dimitrijeva crkva, podignuta u čast mučeniku Solunskom Svetom Dimitriju koji je živeo u 4. Veku. Segedinci je pominju samo kao Dimtrijev toranj.

Najimpozantnija zgrad u Segedinu, izgradjena 1896. godine u neoklasicističkom stilu u talasu izgradnji za godišnjicu millenijuma jeste Palata kulture.

Trg ispred Muzeja Ferenca More postao je poslednjih godina jedno od najomiljenijih mesta za odmor i kulturna dešavanja u gradu. Nakon sveobuhvatne obnove, prostor je dobio novi urbani mobilijar i…

Nakon Velike poplave (1879), koja je uništila grad, stanovnici Segedina su se zakleli da će izgraditi veličanstvenu katoličku crkvu. Posle dugog perioda planiranja i brojnih rasprava, gradnja je započela tek…

Zapadne zidine tvrđave koja je sagrađena u 13. veku su se pružile preko današnjeg trga Sečenji a prostor ispred njih je bio prostor za obuku vojske čuvara tvrđave i glavne pijace.

Početkom XX veka na trgu Roosevelt (Ruzvelt  je bila pijaca Makai od koje posle tridesetih godina napravljen park. Kasnije na sredini trga napravljen bazen od koje je 1966. godine pretvoreno u  fontanu.

Trg identičnih dimenzijama sa trgom Svetog Marka u Veneciji od 12000 kv metara izgradjena izmedju 1928-1930 godine po projektu Bele Reriha koja se graniči sa elegantnim zgradama čistog severo evropskog stila.

Centar koji je otvoren 2012 godine ima zadatak da na razumljiv način prikaže naučne rezultate regije i da skrene deci i omladini pažnju prema prirodnim naukama.

Renoviranje ulice Karas i trga Klauzal 2004.godine je nagrađena sa Evropskom Nostra nagradom za očuvanje građevinske baštine.

Po ukrasu na tornju nazvana je Petlova crkva, koja je sagradjena na osnovu projekta Fridješa Šuleka (Schulek Frigyes).

Od nekadašnje krivine reke Mureš sa regulisanjem vodotoka 1860. godine odvojen je „Mrtvi Mureš” u dužini od 4 km i širine 10-15 metara.

Od nekadašnjeg zavoja Mureša, koji je razdvojen tokom kontrole reke 1860. godine, formirao je vosak dužine više od 4 km, širine 10-15 m.

U novom segedinu na svega 10 minuta hoda od centra grada.

Biohemičar Albert Sent Đerđi (Szent-Györgyi Albert; 1893-1986) istraživanja započeta u Kembridžu i Groningenu nastavio je na Segedinskom univerzitetu, kao rukovodilac odseka za medincinsku hemiju.

Jedna od najzanačajnijih zgrada na kružnom bulevaru Lajoša Tise (Tisza Lajos körút) i ujedno i najveća seceisonistička zgrada pod zaštitom države, koja je u Segedinu izgradjena od 1912. do 1913. godine po nacrtima Rajhel Jene Ferenca (Raichl Jenő Ferenc).

Segedinsku tvrdjavu su izgradili u drugoj polovini 13.veka, najverovatnije sa velikim proširenjem već postojećeg utvrdjenja.

Seljačka kuća u ulici Nyíl je izgrađena odmah posle „Velike polave” 1880. godine, tako je ta kuća jedna od najstarijih seljačkih kuća u Donjem gradu.

Iza muzeja su vidljivi ostaci kapije tvrdjave iz doba Marije Terezije Osnova se nalazi na nivou od pre „Velike poplave” i sa nasipom podignut nivo tla za 1,5 metar.

Ovo izuzetno ostvarenje, delo časovničara Ferenca Čurija (Csúry Ferenc), prvi put se oglasilo 1936. godine povodom Segedinskih letnjih igara.

Za 130 godina od osnivanja, kolekcija biblioteke je značajno porasla, prelazeći milion dokumenata.

Između niskih zgrada veliki travnjak a u sredini grčkokatolička kapela Svete Rozalije koja je svedok istorije Segedina jer je više puta premeštena i ponovo građena, i posle zaraze kuge premeštena u deo grada Palánk (Palank).

Delo braće Lipovski (Lipovszky) Henrrika i Jožefa  izgradjena izmedju 1837-43 godine i dan danas  spomenik kulture u veoma dobrom stanju.Sinagoga srazmernih dimenzija jedan  od najlepših spomenika kullture u  klasičističkom stilu….

Jedno od najatraktivniji deo obnovljenog  centra grada je Trg Svetog Stefana čija potpuna rekonstrukcija završena 2006. godine.

Podignuta u čast Snežne bogorodice, ova franjevačka crkva sa manastirom je veoma cenjen Segedinski istorijski spomenik.

Posle preseljenja Klužkog Univerziteta 1922. godine, grad je poklonio 22 hektara zemljišta za formiranje botaničke bašte „Arboretum”.

Posle „Velike poplave” 1879. Godine, segedinci su se zavetovali na izgradnju velelepne katoličke crkve.

Na južnoj strani trga Svetog Stefana (Szent István tér) nalazi se zgrada na 4 sprata, građena u secesionističkom stilu, po nalogu poštanskog činovnika Jožefa Morica (Móricz József).

Fondacija Segedinska observatorija pre više od 20 godina je izgradila observatorijum u Novom Segedinu.

Arhitekta Ede Madjar (Magyar Ede) u svojoj 30 godini 1907 godine je sagradio najbolji primer stila madjarske secesije Rek palatu ( Reök palota ) Investitor je bio hidroinžinjer Ivan Rek (Reök Iván) bratić slikara Mihalja Munkačija( Munkácsy Mihály ).

Galerija Kiss Kunszt nalazi se u centru Segedina, u neposrednoj blizini banje Ana, na svega nekoliko minuta hoda od Trga Sečenji. Galerija Kiss Kunszt nije savremena umetnička galerija u uobičajenom…

Tisa (Tisza) je najduža reka Mađarske, izvire podno Istočnih Karpata, teče kroz istočni deo zemlje a u Dunav se uliva u Srbiji.

U Segedinu su već od vremena Marije Terezije bile prisutne vojne jedinice i garnizoni, ali danas ne postoji ni jedna aktivna jedinica.

Zbirka je dobila ime po strastvenom istraživaču mineralogije, profesoru Sándoru Kochu, nekadašnjem rukovodiocu Instituta za mineralogiju i petrologiju Univerziteta u Segedinu. Sastoji se iz dva glavna dela. U 15 vitrina…

Na trgu sa rušenjem stare fontane napravljena je nova fontana sa promenjivom slikom vode. U sredini bazena postavljena skluptura Andraša Lapiša (Lapis András ) sa naslovom „Muža Segedina”.

Trg su nazvali po projektantu sklopa zgrada na trgu Dom prvom značajnom mađarskom prostornoj arhitekti ko je biskupsku palatu, baštu univerziteta projektovao na tradicionalnim osnovama u modernom duhu.

Najveći park segedina na 15 hektara u Novom Segedinu i liniji mosta Belvárosi. Nekada zaputen prostor sa divljim rastinjem su 1858. godine preuredili carski oficir i pukovnik talijanskog odreda baron Vilmoš Rajtzenštajn i njegovi vojnici.

Trg Indóház je jedan od kapija Segedina jer većina koja stiže vozom u grad oni prolaze  kroz tu kapiju.

Iz ruševina je ponikla jedna od najlepših zgrada u eklelktično-neobaroknom stilu, u kojoj je 1883. godine otvoreno pozorište.

Na sredini trga nepravilnog oblika je statua konjanika II. Ferenca Rakocija a na psotolju sa natpisom slogenom oslobodilačke borbe pod njegovim vodjstvom (Cum Deo pro Patria et Libertate).

Trg su nazvali po učitelju svešteniku Andrašu Dugoniču autoru romana (Etelka 1788 ). U obnovi matematičkog jezika je tvorac više izraza.

Današnja gradska kuća je treći objekat na istom mestu i sa identičnom funkcijom.

Obrazovni i konferencijski centar na šest nivoa i 25000 kvm. Univerziteta u Segedinu otvoren je 2004. godine i stoji u službi obrazovanja i širenju znanja.

Zbirka je nazvana po strastvenom istraživaču minerala, profesoru i rukovodiocu odseka za mineorologiju i petrografiju segedinskog univerziteta, Šandor Kohu (Koch Sándor).

Termalna Banja Ana (Anna fürdő) se nalazi na Bulevaru Tisa Lajoša (Tisza Lajos körút), koja je izgrađena po projektima Antala Štajnharda i Adolfa Langa1896 godine.

Ede Mađar (Osadski Ede) istaknuti predstavnik Segedinske secesijske arhitekture. Završio je Višu Državnu Gradjevinsku Školu u Budimpešti.