Konferencijski i wellnes hotel Hunguest Hotel Forrás****
Konferencijski i wellnes hotel HUNGUEST Hotel Forrás smešten je u divnom zelenom okruženju pokraj reke Tise i na oko deset minuta hoda od centra grada, a direktno je povezan sa bazenskim i banjskim kompleksom Napfényfürdő Aquapolis Szeged.
Ungar-Majerova (Ungár-Mayer) palata
Zgrada na uglu ulice naglašeno uobličava sliku grada i predstavlja segedinsko remek delo pozne secesije. Njeno neobuzdano dinamično pročelje je plod graditeljske mašte s namerom da se udalji od secesije i trezvenom uviđanju projektanta da mora da se vrati eklektici.
Mrtvi Mureš (Holt-Maros)
Od nekadašnjeg zavoja Mureša, koji je razdvojen tokom kontrole reke 1860. godine, formirao je vosak dužine više od 4 km, širine 10-15 m.
Botanička Bašta (Füvészkert)
Posle preseljenja Klužkog Univerziteta 1922. godine, grad je poklonio 22 hektara zemljišta za formiranje botaničke bašte „Arboretum”.
Interaktivna kuća znanja prirode
Koliko nogu ima stonoga? Koliko vrsta sokola ima u Mađarskoj? Kako izgleda antimonit? U zgradi pedagoške akademije Univerziteta „Juhász Gyula” u Segedinu nalazi se zbirka eksponata prirodnih nauka.
Protestantska crkva
Po ukrasu na tornju nazvana je Petlova crkva, koja je sagradjena na osnovu projekta Fridješa Šuleka (Schulek Frigyes).
Dimitrijev toranj
Na trgu Dóm stoji najstarija gradjevina Segedina, Dimitrijeva crkva, podignuta u čast mučeniku Solunskom Svetom Dimitriju koji je živeo u 4. Veku. Segedinci je pominju samo kao Dimtrijev toranj.
Trg Đula Glatfelder (Glattfelder Gyula tér)
Na trgu sa rušenjem stare fontane napravljena je nova fontana sa promenjivom slikom vode. U sredini bazena postavljena skluptura Andraša Lapiša (Lapis András ) sa naslovom „Muža Segedina”.
Trg Dom (Dóm tér)
Trg identičnih dimenzijama sa trgom Svetog Marka u Veneciji od 12000 kv metara izgradjena izmedju 1928-1930 godine po projektu Bele Reriha koja se graniči sa elegantnim zgradama čistog severo evropskog stila.
Šumarak Eržebet
Najveći park segedina na 15 hektara u Novom Segedinu i liniji mosta Belvárosi. Nekada zaputen prostor sa divljim rastinjem su 1858. godine preuredili carski oficir i pukovnik talijanskog odreda baron Vilmoš Rajtzenštajn i njegovi vojnici.
